Као што каже горњи цитат, генијална мисао, човек може истински да изгуби само када сам призна пораз.

 Од почетка времена увек су велики падали, мали побеђивали упркос потешкоћама, увек је било прича о великим победама и поразима. Људи су уз храброст и част ишли у одбрану својих породица, домовине и поседа. Нико од њих не би успео без те унутрашње ватре са којом се сви родимо. Код некога је она слабашан пламичак који брзо утихне, док је код великих, оних чија су имена уписана на златне стране наше историје, та ватра јака и дивља као шумски пожар према свом циљу.

 Некад се задеси да човек остан сам и тешко му је, некад му је тако лакше. Људи који не признају пораз упркос свему су прави победници, без обзира на исход свих тих напора.

 Један од правих примера тога да људи не могу бити поражени без свог пристанка је велики део наше историје. Наш народ је био потлачен од стране бројнијег, али ти људи никад нису одустали од својих обичаја, вере, огњишта и породичног имена.

Каква год да је била историја, кроз све ратове и страдања, поред свих проналазака и корака напред, људи који никад нису одустали били су они због којих смо ми данас слободни. Хероји из ратова, њихови очеви и синови, али најважније, њихове мајке, жене и ћерке, које су исплакале безброј суза за својима. Наш народ је један од оних који се никад нису предали, није било важно колико ће соколова положити животе, колико ће им бити тешко, колико ће родитеље ојадити, никад се нису предали. Истерали су Арнауте, истерали су и комшије, а отерали су и западне и источне утицаје, све је то урађено јер ти људи нису прихватили потлачен положај, никада нису признали пораз и како каже песма: „Опет је Бог, Србина свог, на ноге ставио“.

 У животу, повлашћени су слепи према својој унутрашњој слабости, потлачени су често слепи према безграничној снази која им се пружа, док они који се прилагоде свим условима, они најјачи, заврше изнад свих. Колико год да је тешко, колико год се нешто чини недостижним, треба се сетити да је из неколико миленијума леда рођена цивилизација. Дакле, све је могуће ако верујемо да је на крају тунела ведро небо и сунчан дан, а не мрачан, прљав и дебео зид пораза.

Ђорђе Калајџић