,,Лед Зепелин“ експлодирао је у музичком свету 1968. Њихова верзија рок музике рокала је још јаче него пре, и тиме их начинила највећим бендом света у наредних неколико година, али и једним од највећих икада. Иако је сваки члан бенда био надарен за музику, само један је био довољно талентован да постави темеље на које су се сви остали у бенду ослањали. Питајте било кога из бенда ко је то, и ко им је давао тако моћан звук, сви ће вам одговорити исто – бубњар Џон Бонам. Хајде да мало боље погледамо шта је чинило Бонза таквом силом иза бубњева.

Ово што сте управо чули је прва песма са ,,Зепелиновог“ истоименог деби албума под називом ,,Good times bad times“ која је, за већину људи из тог доба, била прва песма у којој су се сусрели са Бонзом и његовим бубњевима. Од почетка се примећује његов стил. Слушајте бас-бубањ, уместо да га удара чисто на сваки такт, он га наглашава са триолама. Триоле су три ноте одсвиране тако да трају један откуцај. Видите како он даје укус песми тако што разбија ритам триолама. Оваква врста свирања није уопште није била нова у то време. Бонзо је инспирацију добио слушајући много џез бубњара као што су Џин Купа и Бади Рич. Само што је јако мало бубњара применило ову технику у рок контексту пре Бонама.

Хајде да послушамо познати мега хит ,,(I can’t get no) Satisfaction“ од Ролингстонса, која је изашла 1964. Само 4 године пре него што је ,,Зепелин“ улетео на сцену.

Приметићете како су бубњеви у овој песми уклопљени у ритам што даје песми врло константан звук. Али морате признати, када бисте слушали ово мало дужи временски период досадио би вам скроз исти ритам, без имало иновација.

Хајде да упоредимо овај бит са Бонзовим битом. На пример ,,Heartbreaker“

Приметићете како се Бонам игра са бас-бубњем додавајући нагласке и мењајући цео ток такта. Овакав олабављен ритам савршено пристаје бенду да се слажу и створе јединствени звук. Бонам је доста инспирације за овакве ритмове добио слушавши много фанк музике, углавном Џејмса Брауна.

Овакви битови су импресивни сами по себи, али да бисмо у потпуности разумели Бонамову величину, морамо да видимо какву је он везу имао са остатком бенда. На пример, начин на који је Бонзо пратио гитаристу Џимија Пејџа. Уместо да само свира у четврто-четвртинском такту и прати басисту, Бонзо би узео риф за гитару и од њега направио свој бит за бубњеве, што је додавало много енергије у песмама. Перфектан пример овога је ,,Immigrant Song“ која је лично моја омиљена песма ,,Зепелина“ јер показује сваког члана у свом најсјајнијем светлу.

Исто та веза измеђи гитаре и бубњева се може приметити у ,,Wanton Song“ само мало компликованије.

Даћу вам још само један пример у песми ,,When the Levee breaks“ приметићете како Бонам прати Пејџа иако је песма променила фразу.

Оваква хемија између бенда је јако битна, поготово када су кренули у каснијем делу каријере да праве врло компликованија музичка дела. Послушајмо песму ,,Kashmir“ која је једна од најпознатијих песама ,,Зепелина“. Бубњеви су у четврто-четвртинском такту што значи да имају 4 откуцаја у такту, а четвртина ноте је један откуцај. Али, бас-гитара и гитара свирају у тро-четвртинском такту што значи да имају 3 откуцаја у такту, а четвртина ноте је један откуцај. Као резултат бубањ и гитаре се сретну на наглашеном откуцају сваки 12. откуцај.

Помешавши тактове, додали су осећај благе напетости, што ствара одличну атмосферу. Да би неки бенд успео овако добро да меша тактове, морали би да имају невероватно добру везу између себе, и да имају непрекидан ток ритма, зашта је Бонам увек био заслужан. Овакве техничке способности су померене за један ниво навише у песми ,,Black dog“. Песма је акробатски тренинг у ритму, наглашавању и надглашавању, али идаље има тај константан осећај рока, захваљујући Бонаму. Али најзанимљивији део песме јесте предрефрен у овом риф гитаре и бас-гитаре се убрзају за пола такта после сваког понављања. Бенд ефективно свира у девето-осминском такту преко четврто-четвртинских бубњева, али то је јако тешко приметити без детаљне анализе. Само послушајте како риф шета око ритма, али се не поклапа са бубњевима.

Јесте ли чули како су гитара и бас-гитара изашли из ритма бубњева. То би у већини других случајева звучало лоше и неартикулисано, али овде сви чланови имају међусобну конекцију уз помоћ које раде перфектно као сат. Са не толико константним бубњаром овакав ритам би постао општи хаос.

Хајде да погледамо само још једну песму која врви од Бонзовог талента. ,,Fool in the rain“ је један од најбољих Бонаових битова. У овој песми се много тога дешава, зато ће бити тешко просто објаснити га, али, наравно, пробаћу. Прво бит је полиритмичан, што значи да се два различита ритма дешавају истовремено. Један ритам су хајхетови помоћу којих Бонам свира лагане триоле. Али, додаје и такозване ,,ноте духова“ на снеру које се јако тешко примете и служе да додају само мало више осећаја у песми и то је све. Онда долази и други ритам који је заразан ритам на снеру и бас-бубњу. И то није све, клавир и гитара свирају у дванаесто-осминском такту, преко бубњева који свирају у четврто-четвртинском такту. Ово даје троструки осећај песми, што значи да је јако тешко да вам се овај ритам не свиди.

Џон Бонам је био мајстор свог инструмента. Он је био главни фактор у ,,Зепелиновом“ освајању света. У овом чланку ја сам само загребао тему, а када следећи пут будете слушали ,,Лед Зепелин“ појачајте и добро обратите пажњу на бубњеве. Од нечег у тој песми ћете занемети.