Постоје многе новеле, па чак и многе трилогије са мање садржаја од песме Боба Дилана ,,All along the watchtower“ која у преводу значи ,,Преко целе осматрачнице“. Стварно је невероватно шта је Дилан успео да пренесе у само 12 стихова, 130 речи и 2 ипо минута. Ја наравно не могу да стопостотно тачно објасним значење песме, јер то нико не може кад је Дилан у питању. Али има доста да се истражи у самој песми.

Прво треба да знамо где се песма тачно налази у Дилановој каријери. Она је четврта песма на његовом албуму из 1967. ,,Џон Весли Хардинг“. Он долази одма после његова два најпознатија и најобожаванија албума, ,,Хајвеј 61 ревизитед“ и ,,Блонд он блонд“. Дилан је већ почео да свира на електричној гитари, што је донело много контраверзи и мало уздрмало његов политички статус и допринос. Текстови у тим албумима су текстови које је написао човек под утицајем неке магије. Писао је беспрекорно. Због овога ,,Џон Весли Хардинг“ је био шок јер је углавном био врло прост. Углавном бас гитара, бубњеви, гитара, усна хармоника, и Диланов глас. Песме су биле између 2 и три минута, што је представљало контраст, не само на његова претходна остварења него и на целу 1967. годину. То је година у којој су Битлси издали свој чувени албум ,,Сарџент Пеперс лонли хартс клаб бенд“, за који је Дилан рекао да је ,,врло попустљив“.

Његов осми албум је постао врло вољен, не само зато што је то један од најлепших радова које је избацио, него зато што има врло чудну и занимљиву лиричку структуру у свакој песми, као и лака репетиција албума јер је то албум од 12 песама од којих је свака 2 до 3 минуте дуга.

У песми има тачно 12 стихова, од којих је већина приказана као конверзација два карактера. Џокера и лопова. Џокер први поговара говорећи да мора да постоји неки излаз ,,одавде“ иако ми не сазнајемо где се они налазе. Затим се жали како бизнисмени пију његово вино, а орачи ору његову земљу, иако нико од њих не зна праву вредност.

Лопов одговара говорећи да нема разлога да се узбуђују, јер ти људи мисле да је живот само шала, али ми знамо више од њих јер смо ми прошли кроз то. Затим прича нас одводи у неку осматрачницу где се одиграва неко дешавање. За то време осматрачи уочавају два јахача како им прилазе у даљини.

Задњи део песме је врло чудан и ствара осећај као да не припада остатку песме. То је зато што се заправо задњи део песме хронолошки налази на почетку. Учинивши ово Дилан је дао некакав бесконачан и цикличан осећај, где песма опет почиње изнова и изнова.

Наравно непознато је да ли су два јахача виђена са осматрачнице џокер и лопов, или су их џокер и лопов угледали, или нека друга конфигурација. Али не зна се ни тачно ко су та два карактера, џокер и лопов. Неки мисле да је џокер Дилан а лопов Елвис Присли који је ,,украо музику“. То јест украо је афричкоамеричку музику за поп-културу белаца. Неки виде те две фигуре као две стране Дилана, једна пре а једна после ужасне мотоциклистичке несреће. Док неки виде џокера као Исуса и његову конверзацију са лоповом који је разапет поред њега. Што уопште не би изненадило јер има око 70 спомињања библије у ,,Џон Весли Хардингу“, директно или не. Али пошто је ово Боб Дилан никад није рекао шта тачно песма значи нити ко су актери у њој.

Где ово стварно постаје интересантно је у самој музици. Много људи преферира препев легендарног Џимија Хендрикса, и у потпуности разумем, његов препев је невероватан. Али мени се највише свиђа једноставност у Дилановој верзији која се перфектно уклапа у текст саме песме. Само срце композиције је гитара и врзо мењање акорда у заразном ритму, које кад се понови неколико пута скроз вас хипнотише. Такође перфектно на саму гитару долази и Диланов глас који је малчице раштиман, што и ствара осечај приче а не песме. И као шлаг на торту, висока усна хармоника ствара осећај паузе између делова приче, али уместо тишине хармоника вас идаље држу хипнотисаним.

Дилан је направио ову песму као микс његових омиљених жанрова као и жанрова у којима је он и најбољи. Песма је технички фолк балада, али отисци блуза су преко целе песме. Инспирација је добијена и од једног од Диланових хероја, Роберта Џонсона, блуз иконе који је, како легенда наводи, продао душу ђаволу за ненадмашиве вештине на гитари. Као и Дилан, и Џонсон је говорио разне приче са тамним тоном праћене репетитивном гитаром.

Ова песма је нешто што се само једном може написати, и песма која доказује да је мање-више, песма толико мала, а генијалност толико велика да сам ја само загребао тему, тема која на крају увек почне испочетка.