Постоје две основне ствари које сваки човек мора поседовати у себи да би имао икакав  валидан аргумент да себе назове човеком или разумним бићем. Те две ствари су разум и воља да прати лични циљ који је себи поставио  и разум и воља да прати лични морални кодекс.

Лични морални кодекс значи да човек одбаци сву перцепцију света које му је друштво наметнуло и да сам својом вољом, искуством и разумом одлучи шта је по њему исправно радити, а шта није. Постоје нека основна правила која проповедају све религије као што су: Не кради, не убиј итд. Иако би се требало да се сваки човек  држи ових основних правила, он их се не треба држати зато што му је тако наметнутно већ треба да прати то правило из личних разлога као што је надвладавање собом и достизање нивоа цивилизованог и разумног бића.

ethics-2991600_960_720

Човек мора тежити што више да ради ствари које он сматра да су исправне и одбаци и игнорише сваку жељу да уради оно што је по њему погрешно. Такве жеље су само обмане које човекова фантазија пројектује на његову мисао у жељи да лакше досегне до свога циља или да измени оно што се не може изменити. Та осећања производе човекове мрачне особине као што су похлепа, љубомора, мржња, ароганција  и њима слична осећања која постоје у сваком човеку и њихова присутност се осети у зависности од многих ствари, али највише од човекове перцепције на ствари. Наиме, једини начин да човек уопште победи таква осећања јесте да промени своју перцепцију о стварима, јер игнорисање ових осећања је немогуће и она ће избити на површину на један или на други начин. Човек мора схватити да му достизање било чега прљавим рукама на крају неће бити никакво дуготрајно задовољство. Колико год ова осећања била негативна и штетна по човека, он их ипак може искористити у своју корист као мотивацију, јер сва ова осећања потичу из човекове природне жеље за моћи. Међутим, човек их ипак за почетак мора надвладати, а тек онда користити контролисано како она на крају ипак не би њиме надвладала.

Човек у стресним ситуацијама добија природни нагон да прекрши свој морални кодекс и пређе у животињско стање. У стресним ситуацијама он мора тежити да остане разуман, иако је то доста пута немогуће.

Када је у реду прекршити свој лични морални кодекс? Нажалост, одлучити када је у реду прекршити свој лични морални кодекс је још теже него направити га, али је одговор исти, а то је да човек то мора одлучити  сам као разумно биће. Јер ће се сваком човеку десити ситуације у којима ће он бити приморан да прекрши свој морални кодекс, а тада иако их прекрши, он мора да научи да опрости себи грех, али тек након што из њега повуче неку поуку.

Никола Пуђа, IV3

Advertisements