Црвене драперије прожете златним мотивом, мирис тамјана и звук заједништва. Како сам начинио први корак у овој школи све је било познато, а опет некако ново. Ипак сам од скоро у новој улози. У улози школског психолога у Техничкој школи “9. мај”.

Уводна реч наше ВД директорке топло нас је угрејала ове јануарске вечери. Ученици су се уистину спремали за овај диван дан. Свечани програм, праћен светосавском химном, музичким нумерама са елементима родољубља, беседа коју су професори скројили, и наравно, славски обред свештенства. За овај значајан дан свих просветара школски колектив се заиста потрудио, што се осетило током целоукупног програма.

Када се програм привео крају, сви смо били позвани на вечеру у зборницу. Тамо нас је дочекала обојена гозба. Са укусима славе и веселом игром ово вече се завршило, а оно што је најважније је то да је овај дан проведен у смеху и весељу свих нас, тамо присутних.

Ово ми је прва школска слава, са друге стране катедре, али се искрено надам не и последња!

Слободан Мићић, психолог школе

Advertisements