Сваки дан доноси нешто ново. Ово се посебно односи на свет дигиталне технологије у коме се скоро свакодневно дешавају неке промене. Ево, баш се у последње време доста прича о аутомобилима којима није потребан возач – почетак њихове прозиводње се најављује већ за 2018. годину. Верујем да ћемо за коју годину овакве аутомобиле моћи да видимо и на нашим улицама.

Један од растућих трендова, лансиран 2015. године је виртуелна реалност (virtual reality – VR). Могућности које ова, паралелна стварност поседује су огромне, корисник креира свој виртуелни свет, урања у њега  и ограђује се од реалног -опипљивог света.

Како то изгледа, погледајте у овом видеу.

Ствар је у томе што виртуелна реалност има широк спектар могућности. Једна од њих је и едукација, па рецимо будући лекари – хирурзи (у неким земљама, много развијенијим од наше), своје прве операције изводе путем виртуелне технологије. На тај начин се они још током школовања сусрећу са стресним ситуацијама (да, у виртуелној реалности ствари могу да буду много уверљиве) и много боље припреме за стварне операције. Да не помињем могућности виртуелне реалности у обукама за пилоте – вежба се у безбедном окружењу и истовремено се постиже велика уштеда.

Помислимо само да смо средином осамдесетих година прошлог века, почели да откривамо чари рачунара, онаквих каве их познајемо у данашњем облику. То није било тако давно, а помак је велики. Толико, да наш вршњак са краја осамдесетих не би умео да се снађе са дигиталним справама којима ми данас рукујемо сасвим природно, као да су део нас.

win1-0
Windows 1.0 – Први графички интерфејс наменјен широј употреби

Поставља се питање, а шта ће бити у наредних 20 година? Искрен да будем, та ме помисао помало брине. Почев од вештачке интелигенције до спајања човека са роботом.

Ми волимо дигиталну технологију и нико од нас се не противи иновацијама које помажу људима и на било који начин им олакшавају живот. Ми данас не можемо ни  да замислимо живот без паметних телефона који су нам увек на услузи. Колико нас се сећа како смо проводили слободно време пре њихове масовне појаве? Како га проводимо данас?

Проблем јесте у томе што данас технологија уместо да зближава, удаљава људе. Проблем је што деца своје детињство проводе поред монитора, а не заједно са вршњацима играјући се у двориштима и у парковима. Проблем није иновација сама по себи, проблем је последица те иновације.